Seriji poznatih knjiga Ojgena Kogona (Država SS-a i sistem njemačkih logora, 1946), Prima Levija (Zar je to čovek, 1958) i Hermana Langbajna (Menschen in Auschwitz, 1972), Volfgang Sofski je ovom svojom doktorskom tezom priložio jedan moderan i celovit prikaz koncentracionog logora kao instrumenta vladavine i „laboratorije nasilja“.

Autor iz izveštaja logoraša rekonstruiše razornu silu smišljenog terora i torture. Isključiva svrha koncentracionog logora je destrukcija, a ona je organizovana racionalno. Njegova knjiga daje predstavu o tome kako destruktivna moć nacionalsocijalističke politike prodire sve do najsitnijih pora logoraškog društva, kako je žrtve instrumentalizovala ponižavanjem i psihičkom prisilom. Autor opisuje sakaćenje identiteta logoraša, menjanje njihovog osećanja za prostor i vreme, i postepeno nestajanje njihovog osnovnog poverenja u dalje postojanje društvenog sveta i samopoštovanja.

Za sociologa Sofskog koncentracioni logor nije nešto što ispada iz okvira moderne civilizacije, naprotiv, koncentracioni logor – i to je jedna bolna tvrdnja – jeste sastavni deo modèrne, rezultat uništiteljske volje apsolutne moći i globalne tehničke organizacije.

O autoru

Volfgang Sofski rođen je 1952. godine. Studirao je sociologiju, filozofiju i političke nauke; sada je slobodni autor i profesor sociologije. Predavao je na univerzitetima Getingen i Erfurt, za knjigu Poredak terora je 1993. dobio Šolovu nagradu.
Objavio je, pored ostalog: Die Ordnung sozialer Situationen (1983), Macht, Arbeit und Humanität (zajedno sa Rajnerom Leflerom 1986), Figurationen sozialer Macht (sa Rajnerom Parisom, 1994), izdavačka kuća S. Fischer objavila je delo Traktat über die Gewalt (1996); Zeiten des Schreckens. Amok, Terror, Krieg (2002), Operation Freiheit. Der Krieg im Irak (2003) kao i Das Prinzip Sicherheit.