Nikolaj Vasiljevič Gogolj rođen je 1809. u današnjoj Ukrajini. Sa devetnaest godina se nastanjuje u Petrogradu, gde se zapošljava u jednom ministarstvu kao pisar. Budući da je bio nestalnog karaktera, ubrzo napušta službu i počinje da piše. Sklapa prijateljstvo sa Puškinom, koji će mu biti izvrstan savetnik. Zahvaljujući romanu Taras Buljba dobija mesto profesora na katedri za istoriju na Univerzitetu u Petrogradu. Piše Peterburške priče, niz novela u kojima ističe jaz između sna i stvarnosti. Njegovo remek-delo Šinjel, u kome posebno dolazi do izražaja njegov kritički realizam, izlazi 1841. odmah potom objavljuje roman Mrtve duše, čiji drugi deo nikad nije bio dovršen. Godine 1848. odlazi u Jerusalim da bi se, po sopstvenim rečima, posvetio duhovnom usavršavanju. Odatle se vratio u stanju religioznog zanosa, te od tada provodi život u molitvi i postu. Umire od trbušnog tifusa 1852.